Оснивач хора Београдски Мадригалисти
Милан Бајшански (1903 – 1980)
Српски диригент и композитор; рођен је у Београду, где је завршио Музичку школу. Највећи део свог уметничког рада је посветио хорском дириговању, како аматерским тако и професионалним ансамблима. Постаје један од најзначајнијих југословенских хоровођа. Својим радом уздигао је на висок уметнички ниво хорове Карађорђе, Абрашевић, Српско црквено певачко друштво, а деловао је и као руководилац хора Опере Народног позоришта у Београду. Основао је хор Београдски Мадригалисти, хор Радио-Београда и хор Радио-Београда 2, којима је једно време дириговао. Добитник је Сметанине медаље у Плзну 1929. и 'Награде СР Србије' за хорско дириговање 1946. године. Као композитор се углавном орјентисао на дела за хор и највише је компоновао вокална дела у народном духу. Такође се бавио и музичком критиком (Звук, Св. Цецилија, Путеви, Покрет, Самоуправа, Општинске новине и др.). Хором Београдски Мадригалисти је дириговао од његовог оснивања 1951,па све до 1959. године.

Диригенти
Др Димитрије Стефановић, дириговао од 1961. до 1964.
Академик, научник, музиколог, истраживач старих неумских записа, изузетан заљубљеник у хорско певање. Уноси новине у репертоар Хора, те за врло кратко време постиже завидне резултате. Уводи капитална дела наше духовне музике, дела Мокрањца, Маринковића и Христића, која се изводе и данас као најзначајнији део програма којим се Мадригалисти поносе. Његова је заслуга што су Мадригалисти први извели прву српску композицију „Ниња сила небесние” од Кир Стефана Србина (XV век). Певао се и читав низ дивних енглеских мадригала. Хор је наступао у Оксфорду, у колеџу Маргарет Хол, када програм снима британска радио-телевизија ББЦ у оквиру културног програма. 1961. Хор наступа на Конгресу византолога у Охриду. Затим су ту и наступи на Сомборским вечерима, у Задру на Вечерима Св. Доната (1963), на фестивалима у Брну и Братислави. Врхунац рада др Димитрија Стефановића и Мадригалиста јесте освајање првог места на међународном такмичењу 1962. у Ланголену, као и освајање јубиларне награде у Арецу исте године.

Војислав Илић, дириговао од 1964. до 1966.
Диригент, композитор, професор Музичке академије, одличан познавалац наше и стране хорске литературе, нарочито духовне. Његова је заслуга што су Мадригалисти, први од свих хорова, извели једно од највећих дела класичне југословенске хорске музике – Литургију Св. Јована Златоустог од Стевана Мокрањца. Ово капитално дело је Хор извео на међународном фестивалу 'Sagra musicale' у Перуђи (1966.), када добија највећа признања. Илић је у репертоар Хора уврстио низ нових италијанских и француских мадригала, од којих су Монтевердијеви били најтежи и најлепши.

Маестро Душан Миладиновић, дириговао од 1966. до 1993.
Диригент међународног угледа, директор и дугогодишњи први диригент београдске опере, професор Музичке академије, композитор, врсни познавалац светске и домаће хорске литургије, пружио је Хору многоструке прилике да се још више искаже и уметнички докаже и потврди. Хор проширује свој репертоар новим композицијама из националне баштине световног и духовног карактера, многим праизвођењима савремених стваралаца, духовним композицијама руских аутора и великим вокално-инструменталним делима светске литературе.

Београдски Мадригалисти су први од свих хорова, давне 1967. године, извели концертно Литургију Св. Јована Златоустог, Стевана Мокрањца, на Коларчевом универзитету, у време када се на извођење такве музике гледало са одбојношћу, подозрењем и презиром. На истом месту било је и концертно праизвођење Литургије Св. Јована Златоустог, Марка Тајчевића. За оба ова дела возглас и јектенија је написао Душан Миладиновић.

Значајна делатност под управом Маестра била је и снимање ЛП Плоча великих хорских дела. Литургија Стевана Мокрањца снимљена је 1969. године са једном италијанском дискографском кућом, а у издању агенције „Путник” поводом међународне године туризма. Литургија Марка Тајчевића је снимљена 1985. године за ПГП-РТБ, а Моцартова Крунидбена миса и Литургија Стевана Мокрањца за дискографску кућу у Руану (Француска). Као и још неколико плоча духовне музике на 45 обртаја. Највећи допринос Маестра, за уметничку афирмацију Мадригалиста, огледа се у томе што је Хор постао ансамбл високог међународног угледа. Остварена су многобројна гостовања у европским земљама и музичким метрополама, а започета су на фестивалу духовне музике 1969. године у Лиону, у катедрали Св. Јована.

Маестро Миладиновић је свој највиши уметнички домет са Хором постизао и уз помоћ својих асистената, од којих је многима рад са Хором био од значаја за почетак уметничке каријере. То су: Златан Вауда, Драгомир Радивојевић, Александар Пандуровић, Станко Шепић, Миодраг Јаноски, Иво Дражинић, Милош Павловић, Валентин Гамбоц, Владимир Милосављевић, Бојан Суђић и Жељка Јовановић.

Владимир Милић, дириговао од 1993. до 2004.
Дипломирао је и магистрирао дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Наступао је у многим градовима Југославије, као и на концертним подијумима Аустрије, Грчке, Италије, Мађарске, Румуније, Словеније и Хрватске. Дириговао је Београдском и Загребачком филхармонијом, симфонијским оркестрима РТ Београд и Загреб, Симфонијским оркестром Војске Југославије, Филхармонијом младих „Борислав Пашћан”, Нишким симфонијским оркестром, као и хоровима Радио-телевизије Београд и хором Обилић. Више година сарађивао на Академији уметности универзитета у Новом Саду. Од 1987. делује као професор дириговања и диригент симфонијског оркестра и хора музичке школе Мокрањац, у Београду, а од 1993. и као уметнички руководилац и диригент Хора Београдски Мадригалисти све до 2004. године.

Александар Саша Спасић, дириговао од 2005. до 2007.
Дипломирао је и магистрирао дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а дипломирао је и оперску режију на Академији уметности, такође у Београду. Диригент Спасић је радио као диригент у „Мадленијанум” - Опери и Театру у Београду, од његовог оснивања. Као редитељ је инсценирао неколико краћих неконвенционалних музичко-сценских дела. Успешно је сарађивао са многим хоровима и дириговао скоро свим домаћим оркестрима, као и појединим оркестрима Румуније и Пољске.

Листа диригената који су радили са Хором до данас, не би била потпуна, када у њу не бисмо унели и оне уметнике који су својим ауторитетом помогли Хору у његовом развоју, макар и у најкраћем временском периоду. То су: Светлана Пашћан, Ламбра Димитријевић, Душан Костић и Ангел Шуров. Поред овде поменутих дитигената, Хором су дириговали и многи гости из земље и иностранства.