Музика је мост између светова и времена. БЕОГРАДСКИ МАДРИГАЛИСТИ граде га преко педесет година. Темеље му постављају на две стране - од раздраганог радовања Животу и Љубави до духовног поимања Бескрајног. Пет деценија већ затежу лук стварања између две крајности. Показују да једно без другога не може, да је наше трајање непотпуно без једног, или другог.

МАДРИГАЛИ и ДУХОВНА МУЗИКА - као два антипода, два пола на кугли живота. Први, једноставни и отворени, настали некад тек из једног кликтаја животу; обраћају се веселом и неоптерећеном детету, кога свако од нас носи у себи. Друга, саздана из дубљег поимања света, до кога пут често води преко страха и разочарања, све до поново освојене, али више радости.

"Ce mois de mai" и „Ангел вопијаше” - ко не зна за прво, не може чути ни анђеоски пој. Ко не зна да се препусти и радује, не уме ни да схвати. Ко није једном пао, тешко ће се уздићи.

БЕОГРАДСКИ МАДРИГАЛИСТИ поистоветили су се са својим репертоаром. До краја доследни највреднијем и, уједно, најпарадоксалнијем у сопственом деловању, изградили су особен стил.

Пуноћа звука и потпуност наступа оно је што их одваја од других. Најзаслужнији за то свакако је јединствени састав. Особеност звука дугују особености тог састава. Ни у једном другом хору не могу се наћи чланови од пунолетства до зрелог доба.

Попут песама које певају, и доб Мадригалиста је од полетне, лакомислене и силовите младости, до искусне проживљености и смирености. Дилеме и сумње оних који живот, и уметност, тек кушају, уклопили су се у знање и духовност оних који су туда већ прошли.

Лутање, ведрина и шарм сусрели су се са сигурношћу и спознајом коначног. Заједно - дали су лепоту. Заокружену, уобличену, потпуну. И тако ретку у свакодневљу. Зато је сваки наступ Мадригалиста посебан, доживљај који нам омогућава да схватимо да је лепота састављена од различитог, а љубав од супротног.

Музика је универзални језик. БЕОГРАДСКИ МАДРИГАЛИСТИ га одлично говоре, где год да су: у Светосавском Храму или у срцу Ватикана. Разумеју их и папе и патријарси, разумеју их „вси јазици”. Разумеју их сви који срцем слушају - јер они срцем и певају.

Као бразда за лађом, иза њих већ пет деценија остаје и шири се топлина и простосрдачност. Једноставна, чиста и дубока осећања разносе као следбеници Великих Учитеља. Својим даром отварају другима врата Уметности, Вере и Љубави.

Различито и супротно, а ипак једно. Није то само одбир репертоара, то је и избор, активан и свестан, начин живота. То је објашњавање себи и другима како смо саткани и куда смо се упутили.

БЕОГРАДСКИ МАДРИГАЛИСТИ враћају нас нечему што свако од нас, и не знајући, носи у себи. Упознају нас са оним за шта смо тек слутили да постоји. Показују нам својим радом да се свакодневном делатношћу и долази до виших сфера, прелазећи пут од мадригалске раздраганости животом и љубављу, до вишег живота духовности светих литургија и миса.

И зато свако слушање Мадригалиста враћа наду, охрабрује и подстиче. БЕОГРАДСКИ МАДРИГАЛИСТИ, то је педесет година дугачак путоказ уперен у душевност, у смисао...